Ko o cemu ja o svemu.

Pre nego sto pocnem moram napomenuti da ovo nije moje,no nebitno,samo hocu sto vise vasih komentara...

 

"Poljubac mi uopste nije lep,kad se ljubimo zelim da se to sto pre zavrsi,da odem kuci...kad ga vidim hocu da pobegnem ,ne prija mi,a kad sam kuci sanjam i mastam da sam sa nekim deckom i ljubimo se i mazimo,ali u stvarnosti sve je suprotno,kad dodje trenutak,kad smo sami,ja ne zelim da sam sa njim,ne zelim da budem sa njim,a kuci mastam o njemu,zelim da sam sa njim,da smo sami...i poljubac sa njim mi je tako prazan uvek,neko mlatarenje jezikom,ispitivanja njegovih desni,bukvalno pranje njegovih zuba...cak sam mislela,i dalje mislim da ne znam da se ljubim pa mi je poljubac tako prazan i jednostavan,i citala sam i pokusavala da primenim u praksi,ali mi nije jasno zasto poljubac 'obican' mora biti sa jezikom,da moj jezik dodirne njegove usne,to mi je tako komplikovano,i ne znam,usne su mi bas fine i moje i njegove samo one da se dodiruju ...samo nase usne i to bi idealno..a to kad smo sami i treba da se smuvamo,ja zelim da sam negde drugde,ne zelim da se ljubim sa njim i budem sa njim,samo se ljubimo kao...nije mi to to.kao da samo gubim vreme,ne zelim to,i ne znam i taj sex zasto to mora u vezi?kapiram zadovoljstvo,ali meni to nije najlepse,meni je lepo kad me neko miluje,mazi,pazi,ljubi po vratu,kad radimo neke stvari zajedno,kad me kapira,ne znam...je l' je bitan taj sex?ja bih se na njega odlucila jedino kad bi taj i ja resili da imamo decu,a i tad bi mi bilo tesko,verujem...mozda ja ne zelim da sam sa tom osobom,ne zelim da se ljubim jer ga ne volim..?sta je razlog tome?jedva cekam da se nadjem sa nekim,koji mi se dopao proteklo vece,i sa kojim sam ostvarila neki vid komunikacije,i dopao mi se,i mastam kuci kako cu da se ljubim sa njim,a onda kad se nadjemo i vidimo,dejt je strasan,ne zelim da se ljubim,odbrojavam sekunde da odem kuci,ne svidja mi se,razmisljam kako da ga ispalim sutra i...to nije normalno,zar ne?ponekad pomislim da sam lezbejka,i mislim da nikad necu naci ljubav svog zivota,onog sudjenog...ne verujem u to,evo cist primer:moji poznanici koji su u braku i vole se,on prosecnog izgleda i prosecne pameti,a ona prosecne lepote,ali malo ispod prosecne pameti,i tokom nekog razgovora se vidi da on nju ponekad mnogo kulira zbog toga te njene mao ispod prosecne pameti....i to mi je idealno,kad se on okrene kada pocne da prica neke gluposti,za koje on misli da su gluposti,pa ne zelim da imam nekog takvog,ni da sam u bilo kom polozaju od ova dva...Sve mi je tako komplikovano,ne znam,ne zelim nikog kraj sebe,a opet bi nekog ko ce da me obraduje kad sam tuzna,da mi izvuce osmeh kad mi suza ide od tuge,hocu tog princa na belom konju,a znam da ga nema,a kako da verujem,evo sad vise i ne zelim da izadjem sa nekim da nadjem,prvo zbog poljubca,mozda ne znam da se ljubim,a drugo necu da se razocaravam jos vise.Je l' sam ja normalna?"

 

 Sto vise komentara i saveta,zelim da pomognem mladima.

 

Bili smo jedno drugom sve,ili sam ja definitivno pogresno shvatila to.Verovatno ce svako,ko cita ovo,pomisliti da pisem o nekom bivsem decku.Ne...ne pisem o raskidu sa mojim nekim bivsem,cak mislim da me nijedan raskid nije boleo kao ovaj 'raskid'.Rec je o raskidu sa mojom nekadasnjom najboljom prijateljicom. Sve se dogodilo tako brzo,a opet,kad malo bolje razmislim,i polako,zapravo ja nikad nisam ni saznala tacan razlog naseg razlaza.Ne mogu da lazem i kazem:"Sta ce mi ona vise?" jer ona mi je bila jedna od najvecih podrska,ona osoba na koju sam mogla da racunam u bilo koje doba dana,ona osoba koja je umela da mi pruzi neku volju za zivotom u najtezim trenucima zivota..Ne znam ni kako je doslo do tog razlaza,zapravo nije bilo nikakve svadje koja bi uslovila nas razlaz,jednostavno razdvojile smo se...do tada smo bile jedan svet,a sada smo dva koja nemaju nikakvih dodira..Vidjale smo se nas dve mnogo puta od naseg razlaza,i zajedno ustanovile da je to bio definitivno razlaz,zelela sam da se sve vrati na staro,da se sjedine ova dva sveta u jedan i postanemo jace i otpornije,ali zelja je jedno a stvarnost drugo.Nema nam leka,a cak ponekad pomislim da je ovako najbolje,jer ni ona ni ja vise nismo osobe koje su bile najbolje prijateljice,obe smo promenile,valjda je sve imalo uticaj pa smo postale drugacije.Nagore je sto se pre neki dan nisam mogla seteti nijednog trenutka sa njom za ovim 10 godina,lupala sam glavu da se setim..i znam da sam sa njom provela milion najlepsih trenutaka,ali ne znam sta mi je bilo.Sve je izbrisano,a delovalo je da ce trajti do smrti,sada nema vrednost,zaboravljamo najlepse trenutke,nase prijateljstvo je potpuno izbledelo,nema ga vise...ni traga ni glasa od njega.Bolelo me,boli me i sada jer izgubih prijatelja koji je vredeo,za koga je trebalo boriti se,a ja tad nemah snage cuvati i braniti nase prijateljstvo,a sad je kasno.Mogu se samo kajati sto se nase prijateljstvo zavrsilo,a ponekad se kajem sto se druzile...to dovoljno govori kolika sam ja kukavica,koja sam ja budala.Samo se plasim da se jedan ovakav trenutak zaborava ne javi ponavo,jer onda je to kraj mog ikakvog secanja.

Pre nego sto pocnem o korisnickom imenu,ja se stvarno nadam da je ovo blog i da ja pisem blog,ne znam kako da znam da li je ovo blog...:)

 

Moj prvi zvanicni blog(xD) :

Kucam u pretrizivacu blog,uopste nisam razmisljala o tome,imam zelju za pisanjem bloga,i ta zelja se prvi put pojavila pre dve godine,medjutim kao i skoro sve moje zelje ni ova se nije ostvarila..ali danas bez ikakvog razloga resim da napravim blog,ali nije to bilo resavanje,pa sam sad ja nesto resila,nego se prosto dogodilo,ni sada ne verujem.Najvecu muku mi je predstavljalo korisnicko ime,kojem ovaj blog ili clanak,sta god da je ovo,posvecujem.Probala sam sto varijanti,i nijedna nije uspela.U pocetku sam se pitala kako da mi bude korisnicko ime,i posto o tome vec nekoliko meseci razmisljam,u smislu da zelim da nadjem neko originalno korisnicko ime koje cu koristiti na svim poljima,ali posto nemam neku inpiraciju,resih da to bude neka obicna glupost.Od opisivanja mene kao licnosti u nekoliko reci,i to na engleskom jeziku,koji mi uzgred ide lose, pa do glavnih i sporednih crtanih likova,sve su ovo bili pokusaji mog korisnickog imena,najmanje dvadeset varijanti sam pokusala,i pocela uzasno da se nerviram.Moram napomenuti da sam istih poteskoca imala i za vreme formiranja korisnickog imena na youtube.com,ali razumem da youtube mnogo vec od ovog sajta pa sam morala malo vise da se potrudim oko jedinstvenog korisnickog imena,sto me najvise zbunjuje jeste da ni moje korisnicko ime sa youtube-a,za koje sam mislela da ce sigurno da prodje ovde,nije bilo nije bilo dovoljno zadovoljavajuce za ovaj sajt.U silnom nerviranju pocnem da kucam,to bas i nije bilo kucanje nego lupanje,ali dobro sad,po tastaturi prstima,prvo neke brojeve pa neka slova,i GLE CUDA korisnicko ime prihvaceno.Nisam mogla da verujem,nije me bilo briga to sto mi je korisnicko ime sranje,ali jednostavno nisam mogla da verujem da sam pokusavala jos gore varijante,koje nisu bile uspesne.I sta?Trebalo je samo malo da iskalim svoj bes na tastaturi i eto ga moje korisnicko ime...ali naravno do tog besa je trebalo doci,no kako no skupom neuspesnih korisnickih imena i neuspelom registracijom.Samo se pitam kako su drugi dosli do svojih korisnickih imena,jer ovo je izuzetno bilo tesko za mene,a to nije bio ni pocetak,razumem da je pocetak tezak,sto sam se i uverila vise puta tokom svog zivota,ali da je ovo pocetak pa da i pruzim sebi neka lazna opravdanja zbog nerviranja,ali ovo je bio...sta je ovo bilo uopste?Nisam ocekivala da ce mi jedno korisnicko ime nadenuti ovoliko muka,prosto kad kazes korisnicko ime to valjda pomislis"a ovo je najlakse" dok popunjavas nesto.Pa ne bi korisnicko ime stajalo kao prvo da nije najlakse,zar ne?A meni je upravo taj najlaksi,prvi korak ka zadatku doneo najvise problema.Trebam li nesto zakljuciti iz ovoga?

 

O cemu da pisem?

 

 

 

 

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.